Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije

Visoka strukovna škola za preduzetništvo, Beograd

Konferencija akademija strukovnih studija

Studentska konferencija akademija strukovnih studija Srbije

Druga međunarodna naučna konferencija

„UNIVERZITETSKO OBRAZOVANJE U TRANZICIJI, TRANZICIJA U UNIVERZITETSKOM OBRAZOVANJU – MODERNO I UNIVERZALNO -“

S   A  O   P  Š  T   E  N  J  E

Učesnici Konferencije su na osnovu  polaznih osnova za raspravu, definisanih naučnih i društvenih ciljeva, kao i referata objavljenih u Zborniku, celovito i sistematski razmatrali  ključne aspekte reforme univerzitetskog obrazovanja. Saglasili su se u tome da je reforma visokog obrazovanja, i pored brojnih otvorenih pitanja, koje neminovno nameće jedan takav složen i dugoročan društveni proces  definitivno i  nezaustavno počela, što znači da je kod svih relevantnih  društvenih činilaca prevladala svest o neophodnosti ove reforme.

Ostvareni su i prvi rezultati, stečena značajna iskustva, uočene osnovne prednosti i ograničenja novog koncepta univerzitetskog obrazovanja, iz čega je prostekla potreba da se dosadašnji tok reforme, celovito, sistematski, objektivno sagleda, u cilju definisanja budućih koraka u ostvarivanju strateških ciljeva reforme univerzitetskog obrazovanja.

Učesnici Konferencije su istakli da se proces reformi univerzitetskog obrazovanja može objektivno analizirati i oceniti njegovi rezultati samo u kontekstu ukupnog društvenog okruženja. U tom smislu, konstatovano je da dugogodišnja ekonomska kriza i u celina mala ekonomska snaga društva ograničavajuće deluje na tok i efekte reformi visokoškolskog obrazovanja, Medjutim, opšte prihvaćeni stav da su ključna pokretačka snaga ekonomskog i tehnološkog razvoja u savremenom društvu ljudski resursi, daje osnova za uverenje da reforma univerzitetskog obrazovanja, u smislu podizanja njegove efikasnosti, prilagodjavanja sadržaja nastavnih programa i načina rada, ekonomskim, tehnološkim i društvenim promenama, odnosno osposobljavanja univerziteta da budu jedan od kreatora tih promena, može da bude jedna od ključnih pokretačkih snaga za izlazak društva iz krize i kretanja na put stabilnog političkog, ekonomskog i socijalnog razvoja. Drugim rečima, reforma univerzitetskog obrazovanja, u skladu sa zahtevima novog doba, po principu „spojenih sudova“ može da bude i detonator širih društvenih promena.

Ono što je pre  jedne decenije započeto kao „Bolonjski proces“, saglasili su se učesnici Konferencije, davno je izašlo iz tih okvira, i pretvorilo se u širi, dugotrajniji proces traganja za onim konceptom i praksom univerzitetskog obrazovanja, koji će u najvećoj meri razviti stvaralačku moć ljudskog rada, nove domete nauke, i humanističke vizije  društva.

Razvoj novih tehnologija, novih ljudskih potreba i novih oblasti proizvodnje usmerava nas ka razvoju primenjenih nauka i tzv „aplikativnih znanja“. Ističe se opravdani zahtev privrede da  se studenti u većoj meri obrazuju i osposobljavaju za uspešno suočavanje sa praktičnim problemima funkcionisanja tehnoloških i poslovnih sistema, da njihova znanja u što kraćem roku postanu primenljiva, odnosno da se evaluacija njihovih znanja vrši pre svega kroz stalni razvoj njihovih profesionalnih kapaciteta i znanja. Medjutim, smatraju učesnici da se ne može zapostaviti sama suština univerzitetskog obrazovanja, odnosno da u  nastavnim programima bude optimalni odnos opštih i praktičnih znanja. Konačno, to zahtevaju i nove tehnologije, koje postavljaju sve više standarde u pogledu profesionalnih i stručnih znanja svakog pojedinca i neophodnosti procesa doživotnog obrazovanja.

Učesnici Konferencije izneli su čitav niz predloga vezanih za unapredjivanje sadržaja nastavnih programa,  stavljajući ih u direktnu funkciju razvoja pojedinih privrednih delatnosti,   metoda i oblika nastavno-naučnog rada, potvrdjujući time činjenicu da su ovi programi fleksibilni razvojni, odnosno da dinamika promena ovih programa mora biti u skladu sa dinamikom ukupnih društvenih kretanja i promena.

Učesnici Konferencije dali su punu podršku nadležnim državnim organima u oblasti univerzitetskog obrazovanja, i pridružuju se njihovim naporima da se  uspostave i dosledno poštuju najveći standardi u oblasti univerzitetskog obrazovanja, jer dostizanje tih standarda predstavlja osnovni smisao i meru uspeha započetih reformi.

Beograd, 2. decembra 2011. godine                              Učesnici Konferencije